Kad god se nadjem u blizini mora, ponesem ga kući, u nekoj boci.

Imam čitavu kolekciju raznih mora. Severnih, južnih, uzburkanih i tihih, mediteranskih...

Kada sam bio mali, vodili su me na more jer sam često bio bolestan.

Sada, kada se prehladim, uzmem bocu mora. Uvek istu. Onu na kojoj piše - Jadransko.
Samo onome čemu verujemo i samo onima kojima verujemo možemo poveriti svoje zdravlje. Jadran nikad nije omanuo.

More u mojim sinusima vraća mi sliku prvog talasa koji je prešao preko moje glave dok sam zagrcnut pokušavao da dodjem do vazduha.

Tako lepe slike prošlosti leče sadašnjost