Glasno sam se
nasmejao tog jutra, čitajući Službeni glasnik. U moru dopuna, izmena i novih
zakona, uredbi i propisa, rečenica: Zabranjuje se držanje slonova… delovala je u
najmanju ruku zalutalo. Mada nam je ponašanje prečesto divlje, slonovi se još
ne šetaju ulicama, promrmljah prelazeći na sledeći član.
U to vreme, na
drugom kraju ove tužne zemlje, suze su se slivale niz lice čoveka čiji je dlan
bio položen na grubu i izboranu kožu ogromne životinje. On je mnogo pre mene
čuo rečenicu koja me je tog jutra nasmejala, još onog dana kada je u Skupštini
taj član zakona izglasan po automatizmu, bez mnogo razmišljanja i bez reči
rasprave. Čitav njegov život stao je u sekundi kada su poslanici podigli ruku.
Sav njegov trud, upornost i nada postali su uzaludni. Znao je da mu je ostalo
malo vremena, nekoliko dana ili manje, dok zakon u kome se skrivao i taj član jednog
jutra ne osvane u Službenom listu. Od tog trenutka, on, vlasnik cirkusa Adria,
imao je samo petnaest dana da se oprosti od svog sna, od mesta na kome su
vladali radost, smeh, veština i čudo, od životinja i artista koji su odlazili u
zemlje koje ih ne smatraju nepoželjnim. Veliki cirkus Adria imao je još petnaest
dana pre nego što se njegova prugasta šatra ne ugasi zauvek.
Iza jedne pogrešno
protumačene rečenice tog jutra nestajale su najlepše uspomene i velike radosti
mog detinjstava, a ja toga nisam bio svestan.
Ovo je poslednji
srpski cirkus. Snimio sam ga pre dva meseca u Kragujevcu. Od životinja ima
konja koji je na ovoj fotografiji, tri mačke i pet pasa. Ima i jednu zmiju ali
ona je rekvizit maloletnoj, koščatoj, trbušnoj plesačici.
Šator prepun zakrpa nije mogao da odbrani publiku i izvodjače od pljuska koji je usledio pola sata pošto sam ovo slikao. Životinje su se klizale i padale u krugu za izvodjenje ali ... i pored svih kineskih cirkusa i onog De Soleil, i pored jada i tuge jedne profesije, trudili su se
najbolje što znaju i umeju. Sa osmehom i nadom. I nas pedesetak što smo sedeli na grubo istesanim i nemirnim daskama za klupe, pljeskalo je, kao da su najbolji i jedini. Neka deca su prvi put videla cirkus, a ja sam ga konačno prvi put slikao.
Šator prepun zakrpa nije mogao da odbrani publiku i izvodjače od pljuska koji je usledio pola sata pošto sam ovo slikao. Životinje su se klizale i padale u krugu za izvodjenje ali ... i pored svih kineskih cirkusa i onog De Soleil, i pored jada i tuge jedne profesije, trudili su se
najbolje što znaju i umeju. Sa osmehom i nadom. I nas pedesetak što smo sedeli na grubo istesanim i nemirnim daskama za klupe, pljeskalo je, kao da su najbolji i jedini. Neka deca su prvi put videla cirkus, a ja sam ga konačno prvi put slikao.
I ona i ja možda poslednji put.
