Jobs

Putnici ljubavnici

Pre ponoci

Elisium

Mi smo Milerovi

Strumfovi 2

Umetnost bez kompromisa

U sedmici za nama pružena nam je prilika da vidimo najnovije ostvarenje kineskog režiserskog genija, Čuan Lua, „Poslednja večera“, istorijski ep tehnički dorastao najvećim filmskim produkcijama, izuzetnog vizuelnog stila i kulture koje je gotovo nemoguće pronaći u današnjoj holivudskoj ponudi.
Jedan od najvažnijih i najkontroverznijih događaja kineske istorije, Gozba kod kapije Hong, objašnjena je skrivenim podtekstom, minimalističkim, na momente eksperimentalnim stilom, originalnim filmskim jezikom koji će dugo biti tema teoretskih rasprava.

Više pozorišnim nego filmskim pristupom, režijski između Šekspirovog Kralja Lira i Magbeta, sa jakim vizuelnim i poetskim izrazom koji usporenim tempom podseća na dela najvećih japanskih majstora,„Poslednja večera“ nas upoznaje sa nastankom dinastije Han. Lu priču vodi kroz sećanja umirućeg imperatoraproganjanog noćnim morama u kojima su njegova dva najveća neprijatelja, gospodar Ju i general Ćin. Jednom su ova dvojica bili njegovi najveći prijatelji i saveznici.

U flešbekuih vidimo kao obične seljake koji dolaze kod mladog a moćnog gospodara Jua tražeći vojnu pomoć. Liu brzo napreduje u vojničkoj hijerarhiji i zajedno sa gospodarom Juom,kao jedan od njegovih generala,zbacuje dinastiju Kin, da bi kasnije tajno jednostavan način života zamenio sjajem života u palati: što nekad opuštenom, nasmejanom vojniku bez velikih ambicija stvara strah i paranoju. Njegova žeđ za moći ne uklapa se u ideju gospodaraJua da sruši palatu i podeli zemlju koju je dinastijaKinujedinila u želji da stvori jednakost.

Detalji života imperatora Liuasu kockice veličanstvenog mozaika koje se nastavljaju na Čuanove uspešne „Grad života i smrti“ i „Planinsku patrolu“,  zahtevajući rigoroznu pažnju svakog ko ne poznaje kinesku istoriju.

Direktor fotografije Žang Li i scenograf Čen Haožang nadmašili su sebe u detaljima kraljevske palate čija mehanička automatska arhiva podvlači moć i prikazuje način kojim je neprestanim pisanjem i dopisivanjem drvenih pločica stvarana i revidirana istorija.

Režija akcionih scena strateški je podeljena na tople i hladne momente. Tenzije između čoveka iz naroda, Liua i plemića Jua vrhunac će dostići na banketu tokom ceremonijalnog plesa sa mačevima koji će iznenada postati pokušaj atentata na političkog protivnika.

Poslednja trećina filma dešava se u sadašnjem vremenu uz neminovnu reakciju carice koja će, usamljena i zanemarenapoput Ledi Magbet,stvarati doušnike među ministrima i slugama, pripremajući se za vreme posle cara.

Obmane i političke spletke, iznenadne promene strana sa mnogo drugih iznenađenja iskazane su kroz flešbekovekoji se neprestano kreću napred i nazad isprepletani vizijama i realnim slikama kao i izmenama perspektive uz snažnu poruku da su istoriju pisali moćnici uz nagoveštaj sličnih dešavanja u novijoj istoriji Kine.

Od početka do kraja Čuan Lu režira bez kompromisa i želje da brine o prosečnoj publici koja uglavnom nema strpljenja da dočeka kraj filma.

U kineskom kolokvijalnom jeziku naziv filma se može prevesti kao poziv na tračarenje, abrovisanje što se teško može povezati sa mračnom psihodramom. Za one koji su očekivali da će videti filmsku verziju video igrice„Rat dinastija“, ovde nije bilo mesta. Ako želite i očekujete pitkiju priču, preporučujem film Danijela Lija iz 2011, „White Venegance“, fokusiran na bitke i lično rivalstvo, govori o istoj temi i lako se prati.